petak, 7. prosinca 2012.

Pšššššt...

Zanima me nešto.

Za moj blog zna dosta meni poznatih osoba, iz moje okoline.
I dogodilo se da sam, nesvjesno/nenamjerno, uvrijedila neke jednim svojim postom.
U postu nisam napisala ništa što moji poznati već ne znaju, ništa o čemu već nismo razgovarali, ali eto.. našli su se u tome i uvrijedilo ih je.


Nađu se i pohvale i iznenađenost koje su me evo baš neki dan ugodno, neočekivano iznenadili :)

Ono što me zanima..
koliko ljudi iz vaše okoline (prijatelji, kolege, obitelj..) zna za vaš blog?

Tko god me ima na fb-u, može znati za moj blog (najviše zbog onog reklamnog dijela).
Nekad me to ne smeta, nemam se razloga skrivati, smatram da ne pišem nešto što bi ih moglo smetati.
Nekad bih se najradije vratila u početke svog bloganja i ne odabrala taj javan dio bloganja. 
Anonimno, pod nekim nadimkom..
zašto ne?

Javni blogeri, kako vi stojite s tim "problemom"?


Želim pisati o svemu što mi padne na pamet, a opet se s druge strane osjećam jako ograničeno u tome.
S hrpom nevidljivih znakova upozorenja. 

I onda se sjetim..
Anonimci.. da znate da vam nekada zavidim :D



I ovo sam tipkala s nekim malim grčem u sebi.. ne želim da se opet nađu prozvani.
U nikoga ne upirem prstom.
Samo iznosim svoje mišljenje.
S potpisom.




Do idućeg puta šaljem vam jednu totalno javnu


:*

Broj komentara: 36:

  1. Ja kad sam napravila blog nisam nikome rekla. Tek posle mesec i nesto dana sam rekla sestri i decku. Prijateljima jos kasnije. A sad svi meni bitni ljudi znaju da imam blog, a za ostale mi je svejedno, sto se mene tice mogu da znaju, a i ne moraju. :D

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Kad sam krenula s blogom, dvije osobe su znale. I kako vrijeme ide za blog zna sve više ljudi. Nekad bih da nitko ne zna za sve ovo.. a eto, to valjda ovisi kakav mi je dan :)
      Danas želim biti anonimna :D

      Izbriši
  2. Ja nisam nikom reko sem Marsovki. Nisam ni njoj doduše, sama je skontala. I to svoje znanje je odlučila podijeliti sa još nekim ljudima za koje bih ja radije da mi ne čitaju blog. Al eto, šta je tu je...

    Čita me meščini dosta ljudi koji me znaju. A ja bih radije da me ne čitaju. :(

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Ma kad-tad se nekako sazna za blog.. ja sam to samo omogućila odmah na početku. Eto, nekad mi dođe žao.

      Izbriši
    2. Ma znam. Samo bi meni lakše bilo da znam da ne čitaju, makar oni stvarno i čitali.

      Izbriši
    3. Najbolje mi je kad i zaboravim da znaju i onda mi dođu "joooj vidio sam ti taj i taj post" ili "listao sam malo blog".. a ja u sebi samo "fuuuuck.."

      Izbriši
  3. Ja sam rekla tebi naravno, i samo još jednoj osobi. Eh sad, pošto si me par puta spominjala tu na blogu vjerojatno znaju i naši zajednički poznanici koji ti čitaju blog :D no ne smeta to, kad tad te netko ionako nađe. Imam i ja taj neki grč svaki put kad nešto pišem, i napišem samo 2% onoga što mislim, ili se samo zajebavam, no nije to ni loše. Nekim mislima je najljepše samo u tvojoj glavi, tu su najsigurnije :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Da.. i toga sam se sjetila, spominjanja tebe. S jedne strane dobro dođe.. dosta blogera je došlo do tebe, s druge strane su zajednički poznanici..

      Neke misli nikad neće vidjeti svijetlo dana :D to definitivno :D

      Izbriši
  4. moje sve misli uglavnom ugledaju svjetlo dana. inače dečkić (ja ga od milja zovem djedica) i još nekoliko prijatelja zna da pišem blog no ne znaju domenu i ne čitaju ga. a ni ja ne bih voljela da ga čitaju. :)))

    OdgovoriIzbriši
  5. moji svi znaju od obitelji do prijatelja ali ih to nezanima barem tako pokazuju i tako sam ih ja doživila sa sigurnošću mogu reć da nekad negladaju i kad im ja nešto pričam i pitaju za to moje pitanje je "šta nisi vidla pa stavila sam slike na blog" i kad oni na to odgovore "aha da pa naravno" znam da lažu :( al meni to nesmeta jer je moj blog nekako kutak samo za mene i naravno ostale blogere i ljudi koji to viloe i u tome uživaju kao ja :)

    OdgovoriIzbriši
  6. Ja ne znam koliko ljudi zna! Znaju moji iz kuće, dečko, mislim da zna par prijatelja, ali to možda više preko fejsbuk promocije... Nemam pojma, ne smeta mi, nek čitaju ko god da želi, zlobnih ljudi uvek bilo, ne obazirem se na takve slučajeve :)

    PS. imaš nagradicu kod mene na blogu :))

    OdgovoriIzbriši
  7. Dodju tako i meni nekad ljudi koje poznajem samo iz vidjenja, pa mi komentiraju blog, onako uzivo. Dosta mojih prijatelja zna za blog, pa tako da se i ne iznenadjujem previse :)

    OdgovoriIzbriši
  8. Ja se, kao, trudim da budem anonimna, ali dosta ljudi zna za njega. Vjerujem i više nego što ja mislim da ih zna, tako da uvijek pazim šta pišem što mi i ne smeta jer sam nekada davno pisala sve što mi je bilo na umu i srcu i neki ljudi nisu lijepo reagovali na to. Sada mi je ok, samo što još uvijek ne želim pisati svoje ime uz svoje postove ili stavljati svoje fotografije.

    OdgovoriIzbriši
  9. Ja sam mnogima rekla, jer sam htela da sa svima dragima podelim svoje uzbudjenje sto sam pronasla nesto sto me toliko okupira i zanima. Sada se malo premisljam da li je to bila dobra ideja, jer sam sebe u par momenata uvatila da razmisljam kako neke recenice koje napisem neki od prijatelja mogu protumaciti :( Mislim da je nemoguce to sacuvati od svih, ali isto tako nemoj puno ni da se stopiras u iznosenju misljenja. Jer, koja je onda svrha blogovanja? A ti koji se nadju uvredjeni, time vise govore o sebi i svojim nesigurnostima! You just go, girl :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. E to se i meni događa. Natipkam nešto, spremim post za neki drugi put i onda prije objave se premišljam. Prepravljam. Uljepšavam. Ne znam.. ograničavam se. A tu ne tipkam ništa što već svi moji ne znaju, sva razmišljanja, svi stavovi.. znaju ih i oni. I ok su s njima. Osim kad ih vide natipkane ovdje.

      Izbriši
  10. Za moj blog može saznati svatko tko mi ode na profil na Fejsu jer sam ga stavila pod svoju web stranicu. Pa tko želi neka ide. Neki su mi se već smijali zbog imena bloga i kak je sve šareno i rozo i kajaznam, ali me boli briga :D Mislim da većina ljudi inače ne zna da volim šminku i lakove.. Samo ne bih voljela da potencijalni poslodavci to jednog dana vide :p

    OdgovoriIzbriši
  11. nekad davno sam imala blogove za koje nitko nije znao i to su bili blogovi za ispuhivanje, sad mi je drago sto mi okolina zna, ne razglasavam ga na sav glas, ali cu ga ponekad spomenut ili cu dat adresu nekome tko pita

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Ni ja ne naglašavam da ga imam.
      Imam 2 profila na fb-u, jedan vezan za sve moje rukotvorine (za prodaju, biznis.. rekli bi, tamo su ugl ljudi koje ne poznajem) i jedan osobni. Na ovaj za prodaju stavim link na nove postove jer postovi uglavnom sadrže nešto što sam izradila. Na ovaj osobni profil stavim link na neki određeni post jako rijetko, ako je nešto bitno, kao pokretanje novog biznisa (kao neki dan post za torbice). Ne guram svoj blog ljudima pod nos.

      Izbriši
  12. Krenula sam anonimno iako se ne bavim pisanjem već rukotvorinama.Onda sam se počela pomalo otkrivati , a oni koji znaju da imam blog stalno zaboravljaju njegovo ime pa ga ni ne čitaju ( očigledno) jer me malo-malo pitaju imam li što novoga napravljenog!Sve u svemu , zbog mira u mom trbuhu , ako bih se bavila pisanjem , vjerojatno bih bila anonimna iako sam osoba koja sve kaže u facu. Ja baš ne volim pisati o nekome koga znam ( mislim one loše stvari) jer mi je to ružno, radije se posvađam s njom face to face:)To mi je poštenije a i bolje mi ide:)Tračati ne volim!!!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Krenula sam i ja samo s rukotvorinama.. i onda sam počela ubacivati postove koji su ispušni ventil i sl.. nikad ne vrijeđam, i baš zbog toga mi je bilo čudno kad sam čula da se netko uvrijedio, nisam nikoga prozivala nego sam pisala općenito što me iznenađuje, čudi ili što ne shvaćam kod ljudi :/

      Uvijek sam za rješavanje face to face.. tračanje - not my thing.

      Izbriši
  13. Bitno je nikog ne vrijeđati, a ako neko prepozna svoje mane njegov je problem kako će prihvatiti istinu.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Ma nema kod mene vrijeđanja.. ali neki se nalaze prozvani.. a nisu. Maaah

      Izbriši
  14. Ja sam rekla za svoj blog samo par najbližih ljudi... držim to za sebe jer nekako mislim da je to nešto moje, a ja sam takva da ne volim osobne stvari dijeliti s puno drugih ljudi... ali ionako ne pišem o sebi, a kamoli drugima pa me nije niti briga ako tko sazna... Nemoj se uzrujavati, dobro si rekla, ne možeš svima ugoditi, stavi sebe na prvo mjesto (barem nekad) :))

    OdgovoriIzbriši
  15. Blog ti je odlican i pratim te sada :)
    Posjeti me , ako zelis na :http://jusufovicminela.blogspot.com/
    xoxo

    OdgovoriIzbriši
  16. Eh, meni dosta ljudi zna da pišem blog. I oni čitaju. Ali ja i dalje kažem sve što mislim. Jednostavno sam ih navikla na to. I onda njima sada dođe kao dobardan to sve što ptočitaju. I onda i ovako uživo očekuju moje apsolutno iskreno mišljenje. I mogu ti reći, da me mnogo više ljudi voli ili bar gotivi od kako gvorim sve što mislim bez ustezanja. :)

    OdgovoriIzbriši
  17. Par ljudi zna. Mozda nekad i navrate da vide o cemu ja to pisem. Ne smeta mi. Neka ljudi citaju ako im je interesantno. :D
    Ne mozemo svima ugoditi. Nema nista da te brine. Ovaj blog je tvoj mali prostor koji ti uređujes onako kako se tebi svidja. :D

    OdgovoriIzbriši
  18. Još kao mala sam naučila da ne govorim ništa loše o ljudima njima iza leđa. Tako da se toga držim i na blogu. Ne idem puno u osobne detalje, pišem samo o stvarima koje me vesele (osim jednog (možda dva) posta), tako da je moj blog meni jedno happy mjesto koje mi do danas nije donijelo niti jedno loše iskustvo. S ljudima se "obračunavam" na druge načine :)
    Nadam se da ti ovo pisanje nije donijelo probleme sa tebi važnim ljudima, a s ostalima se i onako ne trebaš zamarati ;)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. http://sfactory-sara.blogspot.com/2012/11/subotnji.html

      U ovom postu ne vidim vrijeđanje. To je taj u kojem su se pronašli i koji ih je pogodio. "Problem" smo riješili, i sad ću 100% više paziti o čemu tipkam.. a ne želim. Pa sad ja imam problem :D

      Izbriši
  19. Imala sam ranij, davno, jedan blog tipa dnevnika i za njega nije nitko znao osim dečka.. Sada na Bunchu i girlysh.com pišem o svemu i svačemu ili samo kozmetici, ne toliko neke previše privatne stvari, a redovito pozivam frendove sa fejsa da mi lajkaju stranicu, tako da sam javna.

    OdgovoriIzbriši
  20. Ja sam recimo poluanonimna.I dešava mi se da mi poznanici kažu da me prate,da su skužili da sam to ja...tako da sam podsvijesno primorala samu sebe na cenzuriranje određenih stvari baš zbog razloga kao i ti,da nekoga ne uvrijedim.

    OdgovoriIzbriši
  21. o ovome često razmišljam.. nisam još nikome rekla, nekako ne da ne želim, nego me zanima koliko će proći a da me netko od mojih najbližih prijatelja otkrije :)
    ne pišem ništa što ne bih smjela, niti što skrivam od drugih, samo svoje ime nisam otrkila, mislim da i neću, barem zasada.. a ako netko po nečem skuži, nek skuži ;)

    OdgovoriIzbriši
  22. ja sam rekla nekima, nije mi to preveliki problem. za neke ne želim da me čitaju, ne zato jer nešto skrivam, nego jer su nebitni, hahahahha
    bitno mi je bilo samo da učenici ne saznaju, a ako i saznaju... fuck it

    OdgovoriIzbriši
  23. Meni nije problem da netko zna za mene iz realnog svijeta kad se ionako glupiram. Možda bi se i ti trebala početi glupirati, na luđake nitko ne obraća pozornost XD

    OdgovoriIzbriši
  24. Ja sam mislila da meni znaju samo bliže frendice, a onda sam skužila da zapravo zna dosta ljudi oko mene. A nikad nisam odavala puno detalja... Tako da...

    OdgovoriIzbriši
  25. ja sam svoj zadržala za sebe baš zato što je o stvarima koje nisu interesovale ljude oko mene, a povezala sam se sa ljudima koje interesuju i zadovoljna sam tom grupicom s kojom se virtuelno družim i sa kojom delim mozganja. za blog zna troje ljudi kojima sam rekla i jedna osoba koja je slučajno nabasala jer takođe ima blog, dakle mala je blogosfera balkanska :)

    OdgovoriIzbriši